Barel sirove nafte je stalno aktuelna tema analitičara svetske krize

Barel je mera koja se najčešće koristi kao jedinica zapremine sirove nafte. Jedan barel iznosi 42 američka galona što je jednako 158,9873 litara. Barel sirove nafte, pored cene koja je vrlo aktuelna i prati u stopu geopolitička dešavanja u svetu (nemiri u Libiji i sl.),  ima i svoje osnovne karakteristike koje su važne kao određujući element neophodnog kvaliteta. Na tržištu tokom ovih turbulentnih vremena, osnovne karakteristike u kvalitativnom značenju povratno utiču i na cenu, ako ne i na sve spekulativne prateće radnje. Ovo je potpuno logično i evidentno, posebno ako se uzme u obzir da je sirova nafta jedan od najvažnijih strateških svetkih proizvoda. U osnovne karakteristike sirove nafte spadaju: API gustina, procena količine banzina koja se može dobiti, postotak sumpora, količina vode i oktanski broj, sadržaj parafina, naftena i aromata. Sirova nafta (Crude Oil) je evoluirala kroz prizmu ekonomske upotrebe dvaju vrsta nafte: Ekofisk (offshore Norveška) bez sumpora i Dubai Fateh (offshore Ujedinjeni Arapski Emirati) sa 2,0% sumpora. Barel sirove nafte vrste Ekofisk je skuplji nekoliko dolara/bbl, s tim da su troškovi tankerskog transporta nafte Dubai Fateh skoro duplo veći usled dvostrukog pretovara pri transportu, što se ukupno odražava na cenu za barel sirove nafte na konkurentskom tržištu.

Cena bareal sirove nafteSnažnim razvojem azijskih ekonomija, Kine, Južne Koreje, zemalja Indokine i Indije, dolazi do povećane potražne za sirovom naftom. Oporavkom i razvojem ruske ekonomije potražnja se uvećava. Sledeći uzročnik rasta potražnje su Federalne rezerve SAD, kao i sve zemlje OECD-a koje, prema sopstvenom dogovoru, moraju da drže rezerve nafte u količini za 90 dana sopstvene potrošnje. Generalno, ponuda odgovara potražnji, ali je evidentna i činjenica da je potražnja u porastu i takva će biti i narednih godina. Shodno ovim činjenicama, kao i najnovijim kretanjima na makroekonomskom planu, barel sirove nafte je sve značajniji faktor u svim analizama svetske krize.

Dakle, može se zaključiti, astronomska cena na tržištu za jedan barel sirove nafte nije rezultat samo tržišnih odnosa ponude i potražnje već je posledica spleta netržišnih razloga gde politika ima najvažniju ulogu. Cena za barel sirove nafte sve je veća zbog nedostatka tzv. slatke lake nafte (sweet light oil) na tržištu. U sweet light oil spadaju američka laka nafta, nafta iz nalazišta Severnog mora, deo nafte sa Bliskog Istoka, Severne i Zapadne Afrike i Venecuele. Istraživanje, proizvodnja i prerada ove nafte su jeftinije jer se ona nalazi na manjim dubinama te se pri istraživanju značajno smanjuje rizik ulaganja. Budući da se proizvodnja, odnosno, eksploatacija najčešće odvija na račun sopstvene energije ili uz minimalnu pomoć i ulaganja, jer se ova nafta nalazi u pogodnim prirodnim uslovima – ležištima, ove nafte nemaju štetnih primesa, ili su štetne materije samo u tragovima, njihova prerada je prosta i jeftina. Za ove nafte se može reći da su načisto “božji dar”. Američka i severnomorska polja su u iscrpljenju, odnosno prešla su zenit svoje proizvodnje, te je i ponuda manja. Razvojem tzv. “levih pokreta” u Južnoj Americi (na Zapadu se koriste termini “leftizam” ili “čavizam”) dolazi do nacionalizacije naftnih polja (Venecuela), pooštravanja poreske politike (Ekvador, Brazil) kao i povećanja socijalnih međudržavnih napetosti (Bolivija, Kolumbija, Ekvador). Pri tome, troškovi kao i nesigurnost proizvodnje rastu, što utiče na sigurnost snabdevanja tržišta a to rezultira rastom cene za barel sirove nafte.

Istorija cena nafte i savremena dešavanja

Od njenog otkrića pa do danas, istorija cena nafte pokazala je da je ona varirala je uzavisnosti od ponude i tražnje, kao i kod svake druge robe. U početku dok se lako dolazilo do novih nalazišta i dok je bilo u izobilju, shodno tadašnjoj potražnji, cena nafte je bila stabilna. Tokom vremena nafta je dobijala sve više na značaju industijalizacijom i novim proizvodima od nafte i postala strateška sirovina bez koje svet više ne može. Šta više, nafta i cena nafte, počela je vremonom da utiče na države i odnose u svetu. Tačnije rečeno, cena nafte je postala ključni faktor u svetu sa bitnim utivajem na događaje kroz istoriju razvoja društva, ali su i događaji u svetu (monopoli i ratovi) imali povretni ključni uticaj na cenu nafte. Istorijski gledano kretanje cena nafte možemo podeliti u nekoliko faza: faze relativne stabilnosti i faze velikih kriza. Takođe, možemo izdvojiti nekoliko karakterističnih perioda. Period pre drugog svetskog rata u kome vlada relativna stabilnost cena nafte i američka dominacija. Period posle drugog svetskog rata, vreme laganog slabljenja dominacije „sedam sestara“ i formiranja OPEC-a početkom 1960. godine. Kao i njegovog rasta naredne decenije. Zatim dolazi period naftnog embarga (izraelsko-arapski konflikt, 1973.) i dalji uticaj ratova, Iranska revolucija (1980. godine), Irak-Iran i drugi konflikti u svetu (zalivski rat 1990. godine itd.) koji su imali uticaj na ponudu nafte, kreirajući istoriju cena nafte, sve do danas kada su velike oscilacije kulminirale tokom 2008. godine sa najvećom cenom i dalje do aktuelnih dešavanja s početka 21. veka i novih konflikata (Egipat, Libija).

Cena naftePrimera radi, istorija cena nafte hronološkim prikazom pokazuje da je 1972. godine iznosila tri dolara po barelu, do kraja 1974. cena nafte se učetvorostučila do 12 dolara po barelu. Uzrok ovome je bio napad Sirije i Egipta na Izrael 1973. godine. U to vreme arapske zemlje su proizvodile oko pet miliona barela nafte dnevno. Nakon ove krize vena nafte je bila relativno stabilna do kraja sedamdesetih godina prošlog veka. Već početkom 1980. godine, događaji u Iraku i Iranu su doneli novi talas poremećaja cena nafte usled smanjenja proizvodnje, odnosno gubitka produkcije od oko 2,5 miliona barela dnevno. Iranska revolucija je dovela do najveće cene nafte u posleratnom periodu. Ukupan uticaj iranske revolucije i nešto kasnije iransko-iračkog rata rezultirao je više nego dupliranjem cena nafte od 14 dolara po barelu 1978. godine na 35 dolara po barelu  1981. godine. Danas, tri decenije kasnije, Iran je tek dostigao oko dve trećine naftne proizvodnje pre revolucije, a Irak i dalje proizvodi oko milion barela nafte manje nego neposredno pre početka rata 1980. godine.

Kroz istoriju cena nafte jasno se uočava osetljivost industrijalizovanih, prvenstveno zapadnih zemalja, na kretanje cena nafte tako da je snabdevanje naftom postalo izvor sukoba na globalnom nivou. Zavisnost zapadnih zemalja, ali i sve veće potrebe novih rastućih ekonomija (Kina, Indija), od cena nafte i snabdevanja naftom, dovodi do sve veće potrebe za kontrolom nad ovim energentom. Sa druge strane, zemlje koje poseduju naftu iskazuju želju da one diktiraju uslove, tako da imamo složenu geopolitičku situaciju koja preti novim mogućim sukobima, što smo mogli i naučiti iz činjenica koje nam, upravo govori, istorija cena nafte.