Tokom profesionalnog sazrevanja Forex trejderi svaštare dok ne pronađu stil trgovanja koji im najviše odgovara. Razumljiva i normalna potreba na svakom početku je radoznalost. Radoznalost deluje podsticajno za naučne i stvaralačke delatnosti čoveka. Međutim, improvizaciju i znatiželju treba svesti na meru kada istraživanje trejdera prestaje i počinje temeljno usavršavanje određenih veština. Forex trejder je obavezno analitičar tržišta i to čini sastavni deo njegovih svakodnevnih radnih aktivnosti. Posao trejdera privlačan je već i na prvu informaciju jer asocira na direktno učešće na tržištu novca koje podrazumeva promptne trejderske naloge i neposrednu investitorsku aktivnost. Ali, kada se na sledećem koraku napomene da posao trejdera obuhvata i rad na tržišnoj analizi, nailazi na neku vrstu odbojnosti prema analitičkom delu poslovanja koje se percipira kao mukotrpan, a pomalo i dosadan rad. U suštini, veliki broj trejdera se opredeljuje na „skraćivanje postupka“ i bira tehničku analizu kao atraktivni deo sveukupne analize. Mnogi trejderi se tokom dužeg vremena zadržavaju na toj ideji braneći je argumentima u korist praktičnosti i neposredne primenjivosti u procesu trgovanja. Svakako nije pogrešno usavršavati veštinu u domenu tehničke analize, ali je sigurno loše biti isključiv zbog širine u tržišnoj analizi. Pored svega, Forex trejderi bi trebalo da prave jasnu razliku, ali i da znaju povezanost određenih termina u tržišnoj analizi. Tako se, na primer, poistovećuju termini tehnički analitičar i analitičar grafikona (pojavljuje se ređe u literaturi i naziv vizuelni analitičar). Unapređivanje analitičkih metoda u praćenju tržišnog kretanja doprinelo je pravljenju jasne razlike, ne samo u nazivima već i u radnim postupcima koji ih bliže determinišu. Tehnička analiza kao širi pojam se deli na dva dela – analitika grafikona i statistička analitika gde se analitičari grafikona smatraju tredicionalnim. Za analitičare grafikona važi duboko uvrežena tvrdnja da su previše subjektivni dok statistički analitičari pretežno koriste kvantitativne metode. Svakako treba razumeti da tehnički analitičar primarno koristi grafikon, ali da se subjektivnost analitičara grafikona koriguje statističkom preciznošću. Statistički analitičari (popularno nazvnai kvantitativni analitičari) preuzimaju subjektivna načela analitičara grafikona, kvantifikuju ih, testiraju i optimizuju, razvijajući nadalje mehaničke trgovinske sisteme. Takvi sistemi se mogu programirati i korisno upotrebljavati u trgovanju kao daleko objektivniji. Težnja da se subjektivni faktor u tehničkoj analizi smanji na najmanju moguću meru zapravo ima za cilj da se u trgovanju pojača znalački (naučni) element. Dakle, analizu grafikona treba tretirati kao uži deo tehničke analize i prema tome se opredeljivati u sopstvenom stilu Forex poslovanja koje, da bi bilo profitabilnije iziskuje naučno priznate metode uz što manje subjektivne improvizacije u zaključivanju.
