Prednost investiranja na Forex Market-u

Investiranje danas više nije tako nedostižan i dalek pojam kao što je to bio tokom godina prošlog veka. Nova era je donela sa sobom, pored opšteg društvenog napretka, tehničko-tehnoloških inovacija i neke dobre novosti na polju savremenog poslovanja. Forex trgovanje je svakako jedna od njih jer suštinski predstavlja mogućnost investiranja na najvećem finansijskom svetskom tržištu koje je danas dostupno širokom društvenom auditorijumu. Moglo bi se reći, kao najznačajnija vest u poslovnom svetu svakako je odjeknula mogućnost investiranja na tržištu novca koja je ne samo dostupna svakom, već je donela sa sobom niz prednosti u odnosu na mnoge investicione projekte. Svi investicioni projekti (investicije) se u najširem smislu gledano, mogu svrstati na proizvodne i potrošne investicije. One mogu imati makro i mikro aspekt, a manifestuju se kao kupovina bilo koje aktive (imovine) sa ciljem da se ostvari određena dobit. Na mikro nivou, svako upravljanje investicijama ima za cilj da se ograničeni kapital namenjen investiranju alocira u optimalne svrhe da bi se maksimizirlo ostvarenje viših ekonomskih ciljeva (profit ili zarada). Važno je istaći da se sve više pored investiranja u projekte, poslovne poduhvate raznih vrsta, neangažovani (slobodni) kapital vrlo unosno investira u vrednosne papire finansijskog tržišta, tako da investicije plasirane na berzama bivaju sve popularnije, a naroćiti s početka 21-og veka.

Happy business team applauding together

Happy business team applauding together

Tako je berza novca (Forex Market) dobila na svom ogronmom publicitetu zahvaljujući svojevrsnom portfoliu kojim se na jednostavan način omogućava višestruka dobit u odnosu na uloženi kapital uz minimalne troškove poslovanja. Investiranje na Forex Market-u ima očigledne prednosti prema mnogim dugim investicionim poduhvatima, pre svega, sa gledišta investicione analize i rangiranja investicionih projekata. Trgovanje na Forex-u spada u nezavine investicione projekte gde projekti međusobno ne konkurišu jedan drugome i gde izbor jednog projekta nužno ne isključuje druge investicione projekte. U konkretnom slučaju, izbor investicionog instrumenta (valutni parovi) gotovo da nije podložan disproporciji u pogledu međusobne zavisnosti investicionih projekata (pojedinačni trejdovi), a to na svojstven način odbacuje mogućnosti lošeg ishoda investiranja. Osim navedenog, posebna prednost investiranja na Forex-u svakako se ogleda u umanjenim troškovima poslovanja koji se, šta više, mogu preduprediti na razne načine i kontrolisati dobrom projekcijom svakog pojedinačnog trejda u skladu sa principima koji uključuju kontrolu rizika (Risk Management). Dakle, Forex trgovanje kao investicioni projekat vrlo je primamljivo i za pojedince i za pravne subjekte, bez razlike, tim pre što svi učesnici Forex Market-a posluju pod istim tržišnim uslovima bez vremenskih i bilo kakvih drugih ograničenja i razlika.

Forex trejder je – Profesionalac

Najveća i najučestalija greška trejdera na Forex-u je trgovanje bez ikakvog prethodnog znanja i iskustva u poslovima investiranja. Statistički podaci koji pokazuju da oko 85 posto trejdera posluje sa gubicima, takođe, pružaju uvid u situaciju da većina onih koji nemaju uspeha na Forex-u, istovremeno ne poseduju ni neophodne veštine u trgovanju. Na suprotnoj strani, trejderi koji ubiraju plodove svog profesionlnog rada značajno uvećavajući svoj kapital, predstavljaju tek 15 posto ukupnog broja učesnika na najvećem finansijskom tržištu na svetu. Znanje protiv neznanja sa surovim epilogom zaista se grubo ispoljava, bez presedana, na globalnoj finansijskoj utakmici. Investicioni poslovi u koje spada trgovanje na Forex-u ne mogu se ni zamisliti po scenariju amaterskog pristupa radu, tako da je irelevantno i govoriti o otvaranju trgovinskog računa sa realnim novcem ukoliko trejder nije prethodno edukovan za tako ozbiljan posao. Takođe, nema nikakvog smisla govoriti o trgovanju bez znanja i veština jer danas postoji bezbroj načina (seminari, škole i kursevi, webinari itd.) da se svako ko je zainteresovan za Forex trgovanje adekvatno informiše, nauči neophodno i upotpunosti osposobi za posao trejdera. Poseban kuriozitet predstavlja i činjenica da je većina programa edukacije potpuno besplatna, dobro organizovana, a povrh svega, tokom čitavog procesa trgovanja obezbeđena je profesionalna podrška od strane Forex brokera posredstvom koga se obavljaja poslovanje na Forex-u (analize, administracija, tehnička potpora i sl.). Dakle, u Forex trgovanju nema mesta za trgovca amatera ukoliko je cilj ostvarenje profita, već svaki trejder mora težiti da postane profesionalac. Šta više, što pre to shvati i uspe da to ostvari, tim pre će uspeti da se pridruži uspešnoj družini „15 posto“, a uprotivnom može linijom manjeg otpora tavoriti u skupini „85 posto“ koju čine prosečni i neuspešni trejderi, a sve to do potpunog gubitka kapitala.

forex2

Forex trgovanje zahteva isključivo profesionalan pristup u radu, ne trpi nikakve proizvoljne poslovne odluke, iziskuje disciplinu i doslednost u sprovođenju određene metodologije i sl. Međutim, poslovne aktivnosti na Forex Market-u pružaju širok dijapazon profesionalnih mogućnosti koje individua bira prema sopstvenom afinitetu i psihofizičkim sposobnostima, pa u tom smislu, svako može samoinicijativno da se opredeljuje za posao kojim želi da se bavi.. Ali, kada jednom odredi oblast rada na Forex-u, treba predano da se posveti poslu da postane profesionalac. Svaštarenje na Forex Market-u je još jedna velika greška mnogih koja i nije tako retka. Svaki trejder profesionalac treba da zna prioritete u poslovanju, ali i sopstvene kapacitete za ostvarenje postavljenih ciljeva trgovanja. Shodno tome se profiliše i stil trgovca, ali i usvaja strategija u poslovanju. Neki trejderi imaju sposobnosti da su dobri analitičari tržišta, ali ukoliko to nisu, u svojoj strategiji rada usvojiće analitičke metode koje su im lako dostupne i svrsishodne. Treba napomenuti i da postoje izvrsni analitičari grafikona, fantastični predavači edukativnih programskih sadržaja, programeri odličnih trgovinskih sistema i drugi uspešni profesionalci koji rade u oblasti Forex investiranja, ali nisu trejderi. Čitav niz profesionalnih zanimanja bitiše u oblasti poslovanja Forex Market-a dok je zanimanje Forex trejder samo jedan od profesionalnih poziva. Dakle, pored znanja i usvajanja određenih veština za trgovanje na Forex-u neophodno je preispitivanje predispozicija za bavljenje poslom trejdera koje mora biti isključivo u donošenju konačne odluke – biti trejder ili ne. U svakom slučaju, šta god da odaberete, put do uspeha je samo jedan – budite profesionalac! Druga varijanta ne postoji.

Kako investirati – Prva ili poslednja lekcija?

Forex trgovanje jeste posao investiranja i tako se treba odnositi prema toj vrsti delatosti. Za neke je ova rečenica kruna svega što se događa u Forex trgovanju ili nas možda ipak vraća na sam početak?! Elem, mnogi programi edukacije tek u svojim lekcijama zrelijeg poznavanja Forex-a obrađuju teme poput Risk control, Money management (Kontrola rizika, Upravljanje novcem) dok u najranijoj fazi upoznavanja sa Forex trgovanjem uglavnom ne sadrže elemente koji se odnose na investicije i upravljanje investicijama. Tako se često događa da se „nestrpljivi“ trejderi najpre nađu „u vodama velikih investicija“ što svakako jeste globalno finansijsko tržište, a tek onda počinju da shvataju da je Forex trgovanje posao poput svih ostalih investicionih poduhvata. Prve lekcije najčešće nose naslov – Šta je Forex?…a pod tim se najčešće podrazumevaju opšte informacije o načinu funkcionisanja Forex Market-a, objašnjenja manipulativnih operacija na elektronskoj platformi i slične trivijalne stvari. Ali, ni reči o investicijama, kojima se prosor u literaturi pronalazi, kao post festum, tek u tzv. naprednim nivoima edukacije. Tako mnogi trejderi koji nikada ranije nisu imali priliku da se sretnu sa poslovima investiranja, čak potpuno racionalno, ostavljaju pitanje investiranja za neko svoje zrelije doba, posle savladavanja osnova Forex-a, ako do njega ikada i dođe. Dakle, sve ukazuje da ima potrebe da se vratimo na početak! Kao prvo, ukoliko uopšte želimo da se profesionalno bavimo Forex trgovanjem to automatski znači da želimo da investiramo.

oilll

Forex trejder jeste investitor koji novcem kupuje novac i bez obzira na veličinu kapitala kojom raspolaže, on svakako obavlja investicione poslove. Svi učesnici Forex Market-a imaju svoje mesto „na tržišnoj utakmici“ pod jednakim tržišnim okolnostima, bez vremenskih i bilo kakvih drugih ograničenja ili razlika, bilo da su veliki investicioni fondovi, bogati pojedinci, mali špekulanti i dr. Shodno tome, prva lekcija treba da svakog trejdera nauči da je svaka trgovinska transakcija koju obavi na Forex-u investicija dela kapitala sa njegovog trgovinskog računa u cilju pribavljanja određenog profita. Drugim rečima, svaki ulazak u trgovinsku poziciju, svaki klik za otvaranje Buy ili Sell pozicije jeste završni potez investicione odluke. Da, završni potez! Ili bi bar tako trebalo da bude. Donošenje investicione odluke je kompleksan zadatak u Forex trgovanju i treba shvatiti da se to apsolutno događa svaki, ali baš svaki put, kada kliknemo na opciju Open position ili New order, već kako god da se zvalo. Osim toga, donošenju odluke o prodaji ili kupovini na valutnom paru svakao uvek treba da predhodi detaljna tržišna analiza iz čega prirodno sledi da investiciona odluka treba da se oslanja na zbir svih raspoloživih resursa. Suština svake investicije leži u činjenici da sama po sebi ne donosi automatski profit već da svoje opravdanje i egzistenciju pronalazi u ostvarivanju određenih posdtignuća i unapređenja svojih pozicija na tržištu. Zato, svaki trejder treba da, pre nego što uopšte počne da trguje na Forex-u dobro izuči lekciju o investicijama i investiranju, bilo da je ona po redosledu prva ili poslednja u njegovom ličnom programskom planu edukacije.

Uticaj kretanja cena nafte na berzi na privredni rast i ekonomije zemalja u svetu

Vrednost neke valute i njeno kretanje na tržištu povezano je sa događajima na tržištima roba – karakteristike robnih valuta. Tako i kretanje cena nafte na berzi, jedne od najvažnijih strateških energenata, znatno utiče na cene određenih valutnih parova, a samim tim valuta određenih zemalja, čini odraz ukupnog stanja u privredi tih zemalja. Obzirom da su robe ključni resurs u rastu svetske privrede i da samim tim utiču na globalnu industriju, za trgovanje na svetskom finansijskom tržištu je potrebno znati vezu između roba i valuta. Osim toga, praćenje odnosa roba i valuta podrazumeva praćenje indeksa cena robe (CRB). Kad cene robe rastu, njihov porast se dalje širi na privredu povećanjem troškova proizvodnje i roba. Centralne banke pažljivo prate tu inflacijsku tendenciju, koriste informacije o privrednom rastu, odnosno kretanju inflatorskih odnosa i kamatnih stopa, što ujedno predstavlja glavne činioce za dalja kretanja cena valuta. Dobar primer smo imali 2006. godine, kada je CRB indeks pokazao trend smanjenja cena zbog kolapsa u sektoru cena energije, pre svega cena nafte na berzi. Inače,

Takođe, i odnos valuta i akcija (deonica) je područje interesa koje postaje sve važnije za trgovce. Na svim tržištima akcija širom sveta izvozni sektori profitiraju od slabljenja domaće valute. Sa druge strane imamo situaciju da sirova nafta i njeni derivati, kao važni energenti privrednog rasta igraju važnu ulogu u svetu koji zavisi od energije zasnovane na ugljovodonicima, te da će cena nafte na berzi bitno uticati stimulativno ili zaustavljujuće na privredni rast svake zemlje. Na primer, ekonomska istraživanja pokazuju da se za svaki porast cene od 10 dolara po barelu nafte stvarni BDP (bruto društveni proizvod) u Sjedinjenim Državama Amerike smanjuje za oko 0,4 posto privrednog rasta. Kratkoročno posmatrano, viša cena nafte na berzi rezultira smanjenjem očekivanog privredog rasta. Zapravo, povećanje cena nafte na berzi, najavljuju povećanje cena prevoza i troškove proizvodnje po jedinici i na taj način postaju ključni činioc inflacije u ceni robe. Još je važnija činjenica da brzi rast cena sirove nafte ometa očekivani razvoj cena i podstiče strah od njegovog usporavanja. Tačnije posmatrano, jedan od najvažnijih aspekata kod kretanja cena nafte na berzi jeste taj, što reakcija tržišta na povećanje tih cena često prenaglašava njihovu važnost, što se posebno primećuje u američkoj privredi. Ali, na globalnom planu s početka tekuće kalendarske godine, aktuelna dešavanja pokazuju nagle oscilacije u kretanju cena nafte na berzi, izazvane pre svega situacijom na političkom planu i strateškim svetekim poligonima moći energetskih potencijala (pravovremene vesti se mogu pročitati na vodećim svetskim sajtovima, kao i na sajtu www.kapitalrs.com/, koji svakodnevno sačinjava i dostavlja fundamentalne analize na srpskom jeziku svim svojim trejderima).

Novija istraživanja Saveznih rezervi pokazuju da se, zapravo, šok od porasta cena nafte na berzi lako apsorbuje u američkoj privredi vrednoj više od 15 triliona dolara. Tako, na primer, porast od 100 posto u ceni sirove nafte pretvara povećanje potrošačke korpe u Sjedinjenim Državama za samo 3,2 posto. Međutim, situacija nije ista u svim zemljama, odnosno, neke zemlje (izvoznici nafte na svetskom tržištu) profitiraju od povećanja cena sirove nafte, dok ostale zemlje ne. Budući, da sirova nafta ne spada u robe široke potrošnje, promene cena indirektno se manifestuju kroz cene mnogih drugih roba i sluga, a u najvećoj meri usled šoka izazvanog porastom cena nafte na berzi.

Brent Oil sirova nafta – Osnovne karakteristike

Tipovi nafte kojima se trguje na berzi su: slatka sirova nafta (Sweet oil), kisela sirova nafta (Sour crude), Brent oil, WTI (Western Texas Intermadiate), Iranska teška nafta i dr. Slatka sirova nafta je tip nafte koji je lak za rafinisanje pa je i traženiji za trgovinu na berzi. Kisela sirova nafta sadrži visok nivo sumpora (ima karakterističan miris jaja), teška je za rafinisanje i manje tražena na berzi. Brent oil je tip slatke sirove nafte koji predstavlja merni standard za procenjivanje drugih sirovih nafti. WTI je visoko kvalitetna sirova nafta (u zapadnom svetu se i misli na ovu naftu kada se upotrebi termin sirova nafta), sadrži 0,25% sumpora, laka je za rafinisanje i veoma traažena robnoj berzi.

Brent oil sirova naftaBrent oil je mešavina tj. kombinacija sirove nafte od više lokacija, a najviše sa naftnih polja u Brent i Ninian sistemu koji se nalazi u Severnom moru. Njena gravitacija API je 38,3 stepena i spada u „lake“ i svetle sirove nafte, sadrži 0,37% sumpora, tako da spada u „sweet“ (slatke) sirove nafte. Brent oil mešavina je idealna za pravljenje benzina i srednjih destilata, za kojima je izuzetno velika potražnja u severizapadnoj Evropi, a gde se i vrši njena prerada. Međutim, ako se uporedi Brent oil sirova nafta sa drugim sirovim uljima uključujući i WTI, nalazimo da je povoljna za izvoz, što je i poznata činjenica da se vrši prečišćavanje Brent oil mešavine u Sjedinjenim Američkim Državama (istočne obale i meksički zaliv) kao  i u regionu Mediterana. Brend oil sirova nafta, kao i nafta WTI, su u opadanju kad je reč o proizvodnji, ali je važna činjenica da i dalje figurira kao bitan reper za ostale sirove nafte Evrope, Afrike i Bliskog istoka. Rezerve sirove nafte, podrazumevaju količinu sirove nafte u ekonomskom regionu, a da bi bile ukalkulisane kao rezerve moraju biti u mogućnosti da se ekstrakuju trenutnom raspoloživom  tehnologijom. To znači sa se nafta koja se nalazi na dubinama van trenutnog domašaja ne računa u nacionalne rezerve. Bitan je i problem sve većeg nedostatka visokokvalitetne nafte (slatke) jer nafte manjeg kvaliteta ne mogu da zadovolje kriterijume sve strožijih ekoloških standarda.

Brent oil sirova nafta je pronađena 1960. godine, a najviše se eksploatiše od strane Velike Britanije, Norveške, Danske, Holandije i Nemačke. Tipično za ovu vrstu sirove nafte je da se teže rafiniše od WTI tipa nafte, kao i da je manje slatka u poređenju sa njom. Inače, naftom se najviše trguje na robnim berzama, a najveća svetska robna berza na kojoj se trguje fjučersima na robu je Njujorška robna berza (danas je to najveća berza za trgovinu naftoni plemenitim metalima). Standard nafte kojom se trguje na ovoj berzi je WTI. Druga velika berza je Londonska berza, u novije vreme Euronext (NYSE), najveća međudržavna evropska berza akcija i robe. Euronext je formirana 2000. godine spajanjem amsterdamske, pariske i briselske berze, a njoj se 2001. pripojila do tada najveća evropska berza fjučersa i opcija u Londonu (LIFFE), a kasnije i lisabonska. Godine 2007. Euronext se spaja sa Njujorškom (NYSE) i formira NYSE Euronext berzu. Na ovoj berzi se najviše kotira nafta Nort Sea Brent Crude tj. nafta tipa Brent Oil.

Barel sirove nafte je stalno aktuelna tema analitičara svetske krize

Barel je mera koja se najčešće koristi kao jedinica zapremine sirove nafte. Jedan barel iznosi 42 američka galona što je jednako 158,9873 litara. Barel sirove nafte, pored cene koja je vrlo aktuelna i prati u stopu geopolitička dešavanja u svetu (nemiri u Libiji i sl.),  ima i svoje osnovne karakteristike koje su važne kao određujući element neophodnog kvaliteta. Na tržištu tokom ovih turbulentnih vremena, osnovne karakteristike u kvalitativnom značenju povratno utiču i na cenu, ako ne i na sve spekulativne prateće radnje. Ovo je potpuno logično i evidentno, posebno ako se uzme u obzir da je sirova nafta jedan od najvažnijih strateških svetkih proizvoda. U osnovne karakteristike sirove nafte spadaju: API gustina, procena količine banzina koja se može dobiti, postotak sumpora, količina vode i oktanski broj, sadržaj parafina, naftena i aromata. Sirova nafta (Crude Oil) je evoluirala kroz prizmu ekonomske upotrebe dvaju vrsta nafte: Ekofisk (offshore Norveška) bez sumpora i Dubai Fateh (offshore Ujedinjeni Arapski Emirati) sa 2,0% sumpora. Barel sirove nafte vrste Ekofisk je skuplji nekoliko dolara/bbl, s tim da su troškovi tankerskog transporta nafte Dubai Fateh skoro duplo veći usled dvostrukog pretovara pri transportu, što se ukupno odražava na cenu za barel sirove nafte na konkurentskom tržištu.

Cena bareal sirove nafteSnažnim razvojem azijskih ekonomija, Kine, Južne Koreje, zemalja Indokine i Indije, dolazi do povećane potražne za sirovom naftom. Oporavkom i razvojem ruske ekonomije potražnja se uvećava. Sledeći uzročnik rasta potražnje su Federalne rezerve SAD, kao i sve zemlje OECD-a koje, prema sopstvenom dogovoru, moraju da drže rezerve nafte u količini za 90 dana sopstvene potrošnje. Generalno, ponuda odgovara potražnji, ali je evidentna i činjenica da je potražnja u porastu i takva će biti i narednih godina. Shodno ovim činjenicama, kao i najnovijim kretanjima na makroekonomskom planu, barel sirove nafte je sve značajniji faktor u svim analizama svetske krize.

Dakle, može se zaključiti, astronomska cena na tržištu za jedan barel sirove nafte nije rezultat samo tržišnih odnosa ponude i potražnje već je posledica spleta netržišnih razloga gde politika ima najvažniju ulogu. Cena za barel sirove nafte sve je veća zbog nedostatka tzv. slatke lake nafte (sweet light oil) na tržištu. U sweet light oil spadaju američka laka nafta, nafta iz nalazišta Severnog mora, deo nafte sa Bliskog Istoka, Severne i Zapadne Afrike i Venecuele. Istraživanje, proizvodnja i prerada ove nafte su jeftinije jer se ona nalazi na manjim dubinama te se pri istraživanju značajno smanjuje rizik ulaganja. Budući da se proizvodnja, odnosno, eksploatacija najčešće odvija na račun sopstvene energije ili uz minimalnu pomoć i ulaganja, jer se ova nafta nalazi u pogodnim prirodnim uslovima – ležištima, ove nafte nemaju štetnih primesa, ili su štetne materije samo u tragovima, njihova prerada je prosta i jeftina. Za ove nafte se može reći da su načisto “božji dar”. Američka i severnomorska polja su u iscrpljenju, odnosno prešla su zenit svoje proizvodnje, te je i ponuda manja. Razvojem tzv. “levih pokreta” u Južnoj Americi (na Zapadu se koriste termini “leftizam” ili “čavizam”) dolazi do nacionalizacije naftnih polja (Venecuela), pooštravanja poreske politike (Ekvador, Brazil) kao i povećanja socijalnih međudržavnih napetosti (Bolivija, Kolumbija, Ekvador). Pri tome, troškovi kao i nesigurnost proizvodnje rastu, što utiče na sigurnost snabdevanja tržišta a to rezultira rastom cene za barel sirove nafte.

Istorija cena nafte i savremena dešavanja

Od njenog otkrića pa do danas, istorija cena nafte pokazala je da je ona varirala je uzavisnosti od ponude i tražnje, kao i kod svake druge robe. U početku dok se lako dolazilo do novih nalazišta i dok je bilo u izobilju, shodno tadašnjoj potražnji, cena nafte je bila stabilna. Tokom vremena nafta je dobijala sve više na značaju industijalizacijom i novim proizvodima od nafte i postala strateška sirovina bez koje svet više ne može. Šta više, nafta i cena nafte, počela je vremonom da utiče na države i odnose u svetu. Tačnije rečeno, cena nafte je postala ključni faktor u svetu sa bitnim utivajem na događaje kroz istoriju razvoja društva, ali su i događaji u svetu (monopoli i ratovi) imali povretni ključni uticaj na cenu nafte. Istorijski gledano kretanje cena nafte možemo podeliti u nekoliko faza: faze relativne stabilnosti i faze velikih kriza. Takođe, možemo izdvojiti nekoliko karakterističnih perioda. Period pre drugog svetskog rata u kome vlada relativna stabilnost cena nafte i američka dominacija. Period posle drugog svetskog rata, vreme laganog slabljenja dominacije „sedam sestara“ i formiranja OPEC-a početkom 1960. godine. Kao i njegovog rasta naredne decenije. Zatim dolazi period naftnog embarga (izraelsko-arapski konflikt, 1973.) i dalji uticaj ratova, Iranska revolucija (1980. godine), Irak-Iran i drugi konflikti u svetu (zalivski rat 1990. godine itd.) koji su imali uticaj na ponudu nafte, kreirajući istoriju cena nafte, sve do danas kada su velike oscilacije kulminirale tokom 2008. godine sa najvećom cenom i dalje do aktuelnih dešavanja s početka 21. veka i novih konflikata (Egipat, Libija).

Cena naftePrimera radi, istorija cena nafte hronološkim prikazom pokazuje da je 1972. godine iznosila tri dolara po barelu, do kraja 1974. cena nafte se učetvorostučila do 12 dolara po barelu. Uzrok ovome je bio napad Sirije i Egipta na Izrael 1973. godine. U to vreme arapske zemlje su proizvodile oko pet miliona barela nafte dnevno. Nakon ove krize vena nafte je bila relativno stabilna do kraja sedamdesetih godina prošlog veka. Već početkom 1980. godine, događaji u Iraku i Iranu su doneli novi talas poremećaja cena nafte usled smanjenja proizvodnje, odnosno gubitka produkcije od oko 2,5 miliona barela dnevno. Iranska revolucija je dovela do najveće cene nafte u posleratnom periodu. Ukupan uticaj iranske revolucije i nešto kasnije iransko-iračkog rata rezultirao je više nego dupliranjem cena nafte od 14 dolara po barelu 1978. godine na 35 dolara po barelu  1981. godine. Danas, tri decenije kasnije, Iran je tek dostigao oko dve trećine naftne proizvodnje pre revolucije, a Irak i dalje proizvodi oko milion barela nafte manje nego neposredno pre početka rata 1980. godine.

Kroz istoriju cena nafte jasno se uočava osetljivost industrijalizovanih, prvenstveno zapadnih zemalja, na kretanje cena nafte tako da je snabdevanje naftom postalo izvor sukoba na globalnom nivou. Zavisnost zapadnih zemalja, ali i sve veće potrebe novih rastućih ekonomija (Kina, Indija), od cena nafte i snabdevanja naftom, dovodi do sve veće potrebe za kontrolom nad ovim energentom. Sa druge strane, zemlje koje poseduju naftu iskazuju želju da one diktiraju uslove, tako da imamo složenu geopolitičku situaciju koja preti novim mogućim sukobima, što smo mogli i naučiti iz činjenica koje nam, upravo govori, istorija cena nafte.