Forex trgovanje spada u red globalnih investicija, a specifičnost načina investiranja postavlja ga u grupu najsavremenijih tokova poslovanja. Forex trejderi se na svakom koraku, od početka trgovanja pa nadalje, susreću sa tipičnim upozorenjima o riziku poslovanja usled pojačane volatilnosti tržišta i sl. Ipak, mnogi trejderi često izgube iz vida da trgovanje na Forex-u jeste svojevrsno investiranje, pa uprkos svemu svoje poslovanje vode na neadekvatan način. Ovo se pre svega ogleda u načinu na koji donose investicione odluke kao i percepciji rizika, stepena neizvesnosti kod investiranja. U tom smislu, odluke u vezi sa kapitalnim investicijama se prikazuju kao da su bez ikakvih izuzetaka zasnovane na tačnom predviđanju budućih troškova i prihoda, gde je vek trajanja investicija tačno preciziran. Međutim, u praksi je inače malo investicionih projekata koji su ograničeni na precizno naveden životni vek. Bilo koja investicija, odnosno, svaka odluka u vezi sa utroškom kapitala uvek je podložna nepoznatom razvoju dogadjaja u budućnosti. Razvoj budućih događaja može da utiče na trošak investicije, na tekuće troškove, na veličinu tržišta, pa prema tome i na konačan obim kupovine/prodaje kao i na cene po kojima je moguće plasirati proizvode/investicione instrumente. Dakle, potpuno je jasno da je skoro nemoguće postojanje jedne precizne tabele kalkulacija koja bi obuhvatila sve neproračunljive i nedokučive uticaje koji mogu odrediti ishod investicije, a poslovne odluke se ipak zasnivaju na tipu jedne jednostruke stope prinosa. To ipak ne znači da su kriterijumi evaluacije koji su iskorišćeni za konkretnu investiciju loše osmišljeni, već naprotiv, ocenjivanje efikasnosti investicije na najbolji način koristi informacije na kojima se analiza zasniva. Ovakav vid analitike predstavlja konvencionalan pristup ocenjivanja investicija uz procenu budućih rezultata, a kao rezultat najbolje izabranog ili pogođenog vremenskog rasporeda budućih događaja i nivoa troškova/prihoda u budućnosti. Uz tako najbolje i personalizovano prosuđivanje izgleda da preživi, opstane ili da donese profit, naslućivanje, odnosno nagađanje i dalje igra ključnu ulogu pri izboru investicija. Bez obzira na sve to, tokom poslednjih dvadeset godina investicije su iskustveno prošle kroz znatna unapređenja u metodama i tehnici evaluacije predloga. Međutim, sva ta unapređenja se odnose na vremenski prilagođene i podesive stope prinosa koje uzimaju u obzir vremensku vrednost novca. Pomenute izmene u metodi ipak nisu dovoljne da obezbede najbolje alate za donošenje odluka pri analizi investicija u budućnosti. Čak i ako bi se prihvatilo da je rasuđivanje iskusnog trejdera u stanju da bude održiv kriterijum pri izboru između alternativnih investicionih zahvata, ono ipak samo po sebi nije dovoljno da mu omogući da donese optimalnu odluku. Kao zaključak treba uvek težiti ka pomirenju parametara rizika trejda i izvesnosti planiranog profita gde svakako treba da prevagne pozitivan ishod u prihvatljivom vremenskom intervalu.
