Od njenog otkrića pa do danas, istorija cena nafte pokazala je da je ona varirala je uzavisnosti od ponude i tražnje, kao i kod svake druge robe. U početku dok se lako dolazilo do novih nalazišta i dok je bilo u izobilju, shodno tadašnjoj potražnji, cena nafte je bila stabilna. Tokom vremena nafta je dobijala sve više na značaju industijalizacijom i novim proizvodima od nafte i postala strateška sirovina bez koje svet više ne može. Šta više, nafta i cena nafte, počela je vremonom da utiče na države i odnose u svetu. Tačnije rečeno, cena nafte je postala ključni faktor u svetu sa bitnim utivajem na događaje kroz istoriju razvoja društva, ali su i događaji u svetu (monopoli i ratovi) imali povretni ključni uticaj na cenu nafte. Istorijski gledano kretanje cena nafte možemo podeliti u nekoliko faza: faze relativne stabilnosti i faze velikih kriza. Takođe, možemo izdvojiti nekoliko karakterističnih perioda. Period pre drugog svetskog rata u kome vlada relativna stabilnost cena nafte i američka dominacija. Period posle drugog svetskog rata, vreme laganog slabljenja dominacije „sedam sestara“ i formiranja OPEC-a početkom 1960. godine. Kao i njegovog rasta naredne decenije. Zatim dolazi period naftnog embarga (izraelsko-arapski konflikt, 1973.) i dalji uticaj ratova, Iranska revolucija (1980. godine), Irak-Iran i drugi konflikti u svetu (zalivski rat 1990. godine itd.) koji su imali uticaj na ponudu nafte, kreirajući istoriju cena nafte, sve do danas kada su velike oscilacije kulminirale tokom 2008. godine sa najvećom cenom i dalje do aktuelnih dešavanja s početka 21. veka i novih konflikata (Egipat, Libija).
Primera radi, istorija cena nafte hronološkim prikazom pokazuje da je 1972. godine iznosila tri dolara po barelu, do kraja 1974. cena nafte se učetvorostučila do 12 dolara po barelu. Uzrok ovome je bio napad Sirije i Egipta na Izrael 1973. godine. U to vreme arapske zemlje su proizvodile oko pet miliona barela nafte dnevno. Nakon ove krize vena nafte je bila relativno stabilna do kraja sedamdesetih godina prošlog veka. Već početkom 1980. godine, događaji u Iraku i Iranu su doneli novi talas poremećaja cena nafte usled smanjenja proizvodnje, odnosno gubitka produkcije od oko 2,5 miliona barela dnevno. Iranska revolucija je dovela do najveće cene nafte u posleratnom periodu. Ukupan uticaj iranske revolucije i nešto kasnije iransko-iračkog rata rezultirao je više nego dupliranjem cena nafte od 14 dolara po barelu 1978. godine na 35 dolara po barelu 1981. godine. Danas, tri decenije kasnije, Iran je tek dostigao oko dve trećine naftne proizvodnje pre revolucije, a Irak i dalje proizvodi oko milion barela nafte manje nego neposredno pre početka rata 1980. godine.
Kroz istoriju cena nafte jasno se uočava osetljivost industrijalizovanih, prvenstveno zapadnih zemalja, na kretanje cena nafte tako da je snabdevanje naftom postalo izvor sukoba na globalnom nivou. Zavisnost zapadnih zemalja, ali i sve veće potrebe novih rastućih ekonomija (Kina, Indija), od cena nafte i snabdevanja naftom, dovodi do sve veće potrebe za kontrolom nad ovim energentom. Sa druge strane, zemlje koje poseduju naftu iskazuju želju da one diktiraju uslove, tako da imamo složenu geopolitičku situaciju koja preti novim mogućim sukobima, što smo mogli i naučiti iz činjenica koje nam, upravo govori, istorija cena nafte.