Kretanje cena sirove nafte nije rezultat samo tržišnih odnosa ponude i potražnje, već je posledica spleta netržišnih razloga, gde je politika preuzela najvažniju ulogu. Tome, naravno, doprinose i velika pomeranja u odnosima snaga na makroekonomskom planu. Snažan razvoj ekonomija zemalja trećeg sveta, na prvom mestu Kine, Južne Koreje, zemalja Indokine i Indije, dovodi do povećane potražne za sirovom naftom. Takođe, i oporavak i razvoj ruske ekonomije uvećava potražnju i u velikoj meri utiče na kretanje cena sirove nafte, sa tendencijom rasta. Sledeći uzročnik rasta potražnje su Federalne rezerve SAD, kao i sve zemlje OECD-a, što znači da je potražnja u stalnom porastu i takva se očekuje i narednih godina. Na svetskom tržištu ponuda sirove nafte uglavnom prati potražnju, zato nagli rast cena treba tražiti u drugim problemima vezanim za proizvodnju nafte.
Naime, kretanje cena sirove nafte u permanentnom porastu dešava se zbog nedostatka slatke lake nafte (sweet light oil) na tržištu, a u ovu kategoriju spadaju američka laka nafta, nafta iz nalazišta Severnog mora, deo nafte sa Bliskog Istoka, Severne i Zapadne Afrike i Venecuele. Istraživanje, proizvodnja i prerada ove nafte su jeftinije jer se ona nalazi na manjim dubinama te se pri istraživanju značajno smanjuje rizik ulaganja. Nedostatak ove nafte na tržištu se nadomešta drugim tipovima nafte koja dolazi iz ostalih svetskih nalazišta, prevashodno u zemljama bivšeg SSSR. Po kolapsu SSSR-a 1991. na svetskom tržištu su se našla brojna otkrivena nalazišta nafte sa ogromnom količinom rezervi “crnog zlata”, a cena ovih nalazišta je bila bagatelna, zbog nedostatka sredstava, sofisticirane opreme i slabe efikasnosti, a na velikom broju otkrivenih ležišta (rezervi) nije ni otpočela eksploatacija ili je samo delimično bila pokrenuta proizvodnja. Tako je, na primer, polje Tengiz otkriveno 1979. godine i do 1991. godine je proizvodilo oko 900.000 tona sirove nafte godišnje dok danas, za isto vreme, proizvodi više od 14.000.000 tona sirove nafte. Snaženjem uprava država nastalih na teritoriji bivšeg SSSR, posebno u Rusiji (na Zapadu se koristi termin “putinizam”) i Kazahstanu, pooštravaju se poreski zakoni, kao i zakoni vezani za zaštitu životne sredine, što srazmerno povećava troškove istraživanja i proizvodnje tih sirovih nafti, te i kretanje cena sirove nafte na tržištu ima objektivan razlog za rast. Osim navedenih činjenica, prema mišljenju nekih analitičara, na kretanje cena sirove nafte utiču i spekulativna ponašanja investicionih fondova koji investiraju na tržištu nafte. Međutim, bez obzira na stvarni ili spekulativni rast cena sirove nafte u narednom periodu se više ne očekuje bitnije pojeftinjenje nafte.
Potencijalni resursi, odnosno buduće rezerve za proizvodnju sirove nafte, nalaze se na velikim dubinama. Preostala ležišta su dublje od 3.500 metara na kopnu, a u vodi su na dubinama većim od 2.500 metara. Ta ležišta su u moru i u arktičkom području, gde je večiti led. Te buduće nafte neće biti slatke lake, već nafte sa mnogo štetnih primesa, poput sumpora, CO2 i dr. Sledeći veliki potencijal budućih rezervi su takozvani nekonvencionalni izvori: naftni pesak i naftni tar, kod nas poznati kao uljni škriljci. Sve navedeno, sa aspekta prognoza za dalje kretanje cena sirove nafte, tretira povećanje troškova istraživanja, pripreme i samu proizvodnju, transport kao i prerade. Potrebna je oprema za rad na velikim dubinama, u dubokoj vodi i u arktičkim uslovima. Samo istraživanje i privođenje proizvodnji ovakvih nalazišta košta i više od nekoliko desetina milijardi dolara, a zbog visokog sadržaja štetnih materija i visokih ekoloških zahteva, prerada i rafinacija nafte ovog kvaliteta zahtevaju dugotrajan proces i visoko sofisticiranu opremu, što dalje povećava troškove. Troškovi rafinacije se kod tako skupih procesa subvencioniraju direktno iz proizvodnje sirove nafte. Ova činjenica možda i najbolje govori o daljem kretanju cena sirove nafte.