Cena barela nafte ($/ bbl ( API barel = 42 galona, 158,98 litara, 60°F) na svetskom tržištu je višestruko povećana u periodu posle 2000. godine do danas, a predpostavlja se da će u bliskoj budućnosti proizvodnja nafte doći do vrhunca, odnosno da preti opasnost da do 2050. godine dođe do iscrpljenja svih svetskih zaliha. Ali, ukupni vek trajanja fosilnih goriva, naročito nafte i gasa, teško je prognozirati jer se otkrivaju nove zalihe ugljovodonika, racionalizuje se potrošnja nafte i njenih derivata u svetu, a kroz napredne tehnologije i stepen njene iskoristivosti. Sa druge strane se povećava potražnja za energentima, posebno zbog privrednog rasta Kine i Indije, pa se sve snage upiru u cilju primarne upotrebe ugljenika. Da ne bi došlo do krize enormnih razmera u svetskoj privredi i daljeg povećavanja cena barela nafte sve više se pribegava povećanoj upotrebi drugih izvora energije, kao što su: nuklearna energija, energija vetra i vode, a posebno se razvija tehnologija izgaranja ugljenika.
Cena barela nafte je vrlo osetljiva kategorija jer na nju utiču sledeći elementi: način i količine transporta, političko ovlašćenje i sl., fizičke karakteristike sirove nafte, naftovodi (najjeftiniji oblici transporta, kapitalno najveće investicije, potrebe održavanja punog protoka), tankerski prevoz (dubina luke, istovar, troškovi tankera koji se odnose na posadu), tankersko tranzitno vreme i dr.
Potražnja za naftom kao i cena barela nafte umnogome zavise od globalnih makroekonomskih uslova. Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku visoka cena barela nafte obično ima veliki negativni uticaj na globalni privredni rast. Organizacija zemalja izvoznika nafte OPEC je formirana 1960. godine sa zadatkom da, između ostalog, kontroliše kompanije iz tzv. naftnog kartela. Sve do 1972. godine uspostavljen je bio visok nivo stabilnosti cena nafte, gde je cena barela nafte doživela značajan pad, pa sve do najviše postognute cene od 145 dolara za jedan barel u julu 2008. godine. Usled zabrinutosti u vezi sa političkim nemirima u Egiptu i Libiji, početak 2011. godine je obeležio nagli skok cena barela nafte i dostigao vrednost za Brent Oil od 100 dolara/bbl, prvi put od oktobra 2008. godine.
Astronomska cena barela nafte, postignuta nakon aktuelnih dešavanja u svetu, nije rezultat samo tržišnih odnosa ponude i potražnje već je posledica spleta netržišnih razloga gde politika ima najvažniju ulogu. Gotovo da se može sa sigurnošću tvrditi, da više neće biti jeftine nafte. Potencijalni resursi, odnosno buduće rezerve za proizvodnju “crnog zlata” nalaze se na velikim dubinama na kopnu, moru i u arktičkom području gde je večiti led. Da te buduće nafte neće biti slatke i lake (sweet light oil), već nafte sa mnogo štetnih primesa, poput sumpora, CO2 i dr. navode često stručnjaci iz sektora za razvoj i istraživanje.
Među raznim analitičarima koji prate tržište nafte postoji i mišljenje da je visoka cena barela nafte posledica špekulativnog ponašanja investicionih fondova koji investiraju na tržištu nafte. I ova opcija je moguća, što zahteva duže praćenje i dublje analize. Ono što se može zaključiti, bez obzira na stvarni ili špekulativni rast cena sirove nafte, je da u narednom periodu zaista više neće biti jeftine nafte, te da su vrlo izvesne i nestabilnosti cena barela nafte.