Archive for the ‘barel sirove nafte’ Category

Brent Oil sirova nafta – Osnovne karakteristike

Tipovi nafte kojima se trguje na berzi su: slatka sirova nafta (Sweet oil), kisela sirova nafta (Sour crude), Brent oil, WTI (Western Texas Intermadiate), Iranska teška nafta i dr. Slatka sirova nafta je tip nafte koji je lak za rafinisanje pa je i traženiji za trgovinu na berzi. Kisela sirova nafta sadrži visok nivo sumpora (ima karakterističan miris jaja), teška je za rafinisanje i manje tražena na berzi. Brent oil je tip slatke sirove nafte koji predstavlja merni standard za procenjivanje drugih sirovih nafti. WTI je visoko kvalitetna sirova nafta (u zapadnom svetu se i misli na ovu naftu kada se upotrebi termin sirova nafta), sadrži 0,25% sumpora, laka je za rafinisanje i veoma traažena robnoj berzi.

Brent oil sirova naftaBrent oil je mešavina tj. kombinacija sirove nafte od više lokacija, a najviše sa naftnih polja u Brent i Ninian sistemu koji se nalazi u Severnom moru. Njena gravitacija API je 38,3 stepena i spada u „lake“ i svetle sirove nafte, sadrži 0,37% sumpora, tako da spada u „sweet“ (slatke) sirove nafte. Brent oil mešavina je idealna za pravljenje benzina i srednjih destilata, za kojima je izuzetno velika potražnja u severizapadnoj Evropi, a gde se i vrši njena prerada. Međutim, ako se uporedi Brent oil sirova nafta sa drugim sirovim uljima uključujući i WTI, nalazimo da je povoljna za izvoz, što je i poznata činjenica da se vrši prečišćavanje Brent oil mešavine u Sjedinjenim Američkim Državama (istočne obale i meksički zaliv) kao  i u regionu Mediterana. Brend oil sirova nafta, kao i nafta WTI, su u opadanju kad je reč o proizvodnji, ali je važna činjenica da i dalje figurira kao bitan reper za ostale sirove nafte Evrope, Afrike i Bliskog istoka. Rezerve sirove nafte, podrazumevaju količinu sirove nafte u ekonomskom regionu, a da bi bile ukalkulisane kao rezerve moraju biti u mogućnosti da se ekstrakuju trenutnom raspoloživom  tehnologijom. To znači sa se nafta koja se nalazi na dubinama van trenutnog domašaja ne računa u nacionalne rezerve. Bitan je i problem sve većeg nedostatka visokokvalitetne nafte (slatke) jer nafte manjeg kvaliteta ne mogu da zadovolje kriterijume sve strožijih ekoloških standarda.

Brent oil sirova nafta je pronađena 1960. godine, a najviše se eksploatiše od strane Velike Britanije, Norveške, Danske, Holandije i Nemačke. Tipično za ovu vrstu sirove nafte je da se teže rafiniše od WTI tipa nafte, kao i da je manje slatka u poređenju sa njom. Inače, naftom se najviše trguje na robnim berzama, a najveća svetska robna berza na kojoj se trguje fjučersima na robu je Njujorška robna berza (danas je to najveća berza za trgovinu naftoni plemenitim metalima). Standard nafte kojom se trguje na ovoj berzi je WTI. Druga velika berza je Londonska berza, u novije vreme Euronext (NYSE), najveća međudržavna evropska berza akcija i robe. Euronext je formirana 2000. godine spajanjem amsterdamske, pariske i briselske berze, a njoj se 2001. pripojila do tada najveća evropska berza fjučersa i opcija u Londonu (LIFFE), a kasnije i lisabonska. Godine 2007. Euronext se spaja sa Njujorškom (NYSE) i formira NYSE Euronext berzu. Na ovoj berzi se najviše kotira nafta Nort Sea Brent Crude tj. nafta tipa Brent Oil.

Barel sirove nafte je stalno aktuelna tema analitičara svetske krize

Barel je mera koja se najčešće koristi kao jedinica zapremine sirove nafte. Jedan barel iznosi 42 američka galona što je jednako 158,9873 litara. Barel sirove nafte, pored cene koja je vrlo aktuelna i prati u stopu geopolitička dešavanja u svetu (nemiri u Libiji i sl.),  ima i svoje osnovne karakteristike koje su važne kao određujući element neophodnog kvaliteta. Na tržištu tokom ovih turbulentnih vremena, osnovne karakteristike u kvalitativnom značenju povratno utiču i na cenu, ako ne i na sve spekulativne prateće radnje. Ovo je potpuno logično i evidentno, posebno ako se uzme u obzir da je sirova nafta jedan od najvažnijih strateških svetkih proizvoda. U osnovne karakteristike sirove nafte spadaju: API gustina, procena količine banzina koja se može dobiti, postotak sumpora, količina vode i oktanski broj, sadržaj parafina, naftena i aromata. Sirova nafta (Crude Oil) je evoluirala kroz prizmu ekonomske upotrebe dvaju vrsta nafte: Ekofisk (offshore Norveška) bez sumpora i Dubai Fateh (offshore Ujedinjeni Arapski Emirati) sa 2,0% sumpora. Barel sirove nafte vrste Ekofisk je skuplji nekoliko dolara/bbl, s tim da su troškovi tankerskog transporta nafte Dubai Fateh skoro duplo veći usled dvostrukog pretovara pri transportu, što se ukupno odražava na cenu za barel sirove nafte na konkurentskom tržištu.

Cena bareal sirove nafteSnažnim razvojem azijskih ekonomija, Kine, Južne Koreje, zemalja Indokine i Indije, dolazi do povećane potražne za sirovom naftom. Oporavkom i razvojem ruske ekonomije potražnja se uvećava. Sledeći uzročnik rasta potražnje su Federalne rezerve SAD, kao i sve zemlje OECD-a koje, prema sopstvenom dogovoru, moraju da drže rezerve nafte u količini za 90 dana sopstvene potrošnje. Generalno, ponuda odgovara potražnji, ali je evidentna i činjenica da je potražnja u porastu i takva će biti i narednih godina. Shodno ovim činjenicama, kao i najnovijim kretanjima na makroekonomskom planu, barel sirove nafte je sve značajniji faktor u svim analizama svetske krize.

Dakle, može se zaključiti, astronomska cena na tržištu za jedan barel sirove nafte nije rezultat samo tržišnih odnosa ponude i potražnje već je posledica spleta netržišnih razloga gde politika ima najvažniju ulogu. Cena za barel sirove nafte sve je veća zbog nedostatka tzv. slatke lake nafte (sweet light oil) na tržištu. U sweet light oil spadaju američka laka nafta, nafta iz nalazišta Severnog mora, deo nafte sa Bliskog Istoka, Severne i Zapadne Afrike i Venecuele. Istraživanje, proizvodnja i prerada ove nafte su jeftinije jer se ona nalazi na manjim dubinama te se pri istraživanju značajno smanjuje rizik ulaganja. Budući da se proizvodnja, odnosno, eksploatacija najčešće odvija na račun sopstvene energije ili uz minimalnu pomoć i ulaganja, jer se ova nafta nalazi u pogodnim prirodnim uslovima – ležištima, ove nafte nemaju štetnih primesa, ili su štetne materije samo u tragovima, njihova prerada je prosta i jeftina. Za ove nafte se može reći da su načisto “božji dar”. Američka i severnomorska polja su u iscrpljenju, odnosno prešla su zenit svoje proizvodnje, te je i ponuda manja. Razvojem tzv. “levih pokreta” u Južnoj Americi (na Zapadu se koriste termini “leftizam” ili “čavizam”) dolazi do nacionalizacije naftnih polja (Venecuela), pooštravanja poreske politike (Ekvador, Brazil) kao i povećanja socijalnih međudržavnih napetosti (Bolivija, Kolumbija, Ekvador). Pri tome, troškovi kao i nesigurnost proizvodnje rastu, što utiče na sigurnost snabdevanja tržišta a to rezultira rastom cene za barel sirove nafte.